Након шока изазваног сусретом са Милошем Обреновићем у временском порталу Тржнице у Крагујевцу, између Драгана и древног књаза изродило се неочекивано пријатељство.
Хтео да наступи са Обреновићем на „Песми за Евровизију“!
Драган је одувек волео музику и сањао да једног дана постане познати певач. Када је стекао пријатељство са Обреновићем, схватио је да би своје путешествије кроз време могао да искористи како би са новим пријатељем наступио на популарном такмичењу. Међутим, када је ову идеју саопштио књазу, он ју је категорички одбио.
- Драгане, ја сам живео пре двеста година, ти си радник на градилишту са којим нико не зна шта ће – а обојица смо путници кроз време. – рекао је Милош. – Разумеш ли колико би то било неприкладно? – образложио је.
Резигниран, Драган је књаза упитао да ли би макар кренуо са њим као подршка у Звезде Гранда, чиме је изазвао књажеву саблазан и мало је недостајало да га депортује назад.
- И сад се јави повремено кад пролази из будућности, питам га да л’ је чуо ту и ту песму и он се смеје. Луд је Мића начисто. – сведочи Драган, чије пријатељство са Милошем је још увек пуно смеха и пошалица.
Више му се не смеју
Када се прича о Драгановом путовању прочула суграђани су га на почетку гледали са неверицом и смејали му се, мислећи да је у питању само једна од глупости Њуз нета. Ипак, како се прича ширила, све више је било оних које је голицало да чују о ономе што је видео и доживео.
Неки су га прозвали „Гага Времепловац“, док су га други охрабривали да пише књигу о својим догодовштинама. Мада изложен критикама и исмевању, он је ипак остао непоколебљив у намери да јавност сазна његову причу.
Једном приликом, Драган је наишао на групу младића који су га у почетку исмевали, али су касније постали заинтересовани за његова путовања. Драган се осмехнуо и казао да је управо један од проблема данашњег човека што није довољно глуп да верује у све што му се каже и назвао младиће срећницима.
- Све се искварило. Мени је и Милош казао „Не мари што сам ја викао“. То што су за годину дана дигли зграду, делом је због тога што су бесни, а делом што су поједине технологије из тог времена изгубљене – као са пирамидама. Ми треба сад то полако и што дуже да обнављамо, по могућности толико да дуже проведе у обнови него у раду од момента кад је саграђена. – сматра он.
Са Обреновићем Драган је током дана у којима га није било прошао, каже, више него за остатак живота: македонски опијум између два рата, спавање на клупи у СФР Југославији, летовање у Макарској, јавну кућу у Свилајнцу и многе, многе друге благодети српске историје све до устаничких времена.